ISTRAŽIVANJE O STANJU SAOBRAĆAJNE I URBANISTIČKE INFRASTRUKTURE ZA RANJIVE UČESNIKE U SAOBRAĆAJU NA TERITORIJI GRADA BORA, SA OCENOM STANJA BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA

  

Projekat: Staze urbane mobilnosti na teritoriji grada Bora (preuzmi pdf)

Nosilac projekta: Udruženje Sigurne staze (www.sigurnestaze.com)

Menadžer projekta: Igor Velić, master inž. saobraćaja

Stručni saradnik: Filip Živković, master. inž. saobraćaja

Istraživanje sproveo: Filip Živković, master. inž. saobraćaja

Tehnička GIS/IT podrška: Geospatial Data Systems (www.geogis.org)

Ovaj projekat realizuje se u okviru programa „Aktivni građani – bolje društvo: zagovaranjem ka saradnji i demokratskom razvoju Srbije“ (javnozagovaranje.bos.rs), koji realizuje Beogradska otvorena škola (bos.rs) uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) (usaid.gov/serbia).

Sadržaj dokumenta isključivo je odgovornost organizacije Sigurne staze i ne predstavlja nužno stavove USAID -a, Vlade SAD ili BOŠ-a.

 

Kako bi se prikupili stavovi građana Bora o stanju saobraćajne i urbanističke infrastrukture, sproveden je online anketni upitnik. Anketni upitnik je bio podeljen putem sajta strukovnog udruženja za bezbednost saobraćaja „Sigurne staze“, kao i putem društvenih mreža.

Anketni upitnik je građanima Bora bio dostupan za popunjavanje u periodu od 26.04.2021. do 02.05.2021. godine. Sprovedeni anketni upitnik je bio anoniman, i ostvaren je uzorak od N=318 građana Bora.  

 

 

• Demografske karakteristike uzorka

Anketni upitnik, kojim je sprovedeno istraživanje o stanju saobraćajne i urbanističke infrastrukturi na teritoriji grada Bora, je popunilo N=318 ispitanika. Slika 1 pokazuje polnu raspodelu ispitanika, gde se može videti da postoji veoma mala razlika u procentualnoj raspodeli ispitanika muškog i ženskog pola (48% i 52%, respektivno) koji su popunili anketni upitnik. Slika 2 prikazuje procentualnu raspodelu ispitanika prema starosti, gde se može videti da najveći procenat ispitanika pripada starosnoj grupi od 26-35 godina (47%), a potom sledi i starosna grupa od 36-55 godina (29%). Važno je napomenuti da anketni upitnik nije popunilo nijedno lice mlađe od 10 godina, niti starije od 65 godina.

Slika 1. Procentualna raspodela ispitanika prema polu.

 

Slika 2. Procentualna raspodela ispitanika prema starosti.

 

 

 

• Saobraćajne navike ispitanika i prikaz saobraćajne situacije u gradu Boru

 

Sa slike 3 se može videti da najveći procenat ispitanika, kao svakodnevni vid prevoza, bira putnički automobil (53%), a potom sledi pešačenje (36%). S druge strane, slika 4 pokazuje da kao razlog za izbor svakodnevnog vida prevoza, najveći procenat ispitanika navodi da je to vreme putovanja (27%), a potom slede brzina putovanja (19%) i komfor (16%); dok je najmanje zastupljen razlog vezan za parkiranje (6%). Međutim, važno je napomenuti da su na ovo pitanje ispitanici mogli da navedu više mogućih odgovora.

Slika 3. Procentualna raspodela ispitanika prema svakodnevnom vidu prevoza.

 

Slika 4. Procentualna raspodela razloga za izbor svakodnevnog vida prevoza.

 

Bezbednost saobraćaja je kao razlog izbora najčešćeg vida prevoza veoma malo zastupljena, svega 8% (slika 4). Međutim, razlog za to može biti u veoma niskim ocenama stanja bezbednosti saobraćaja u Boru, kao što je prikazano na slici 5. Najveći procenat ispitanika je bezbednost saobraćaja u Boru ocenio dobrom ocenom (37%), a potom sledi dovoljna ocena (34%). S druge strane, svega 3% ispitanika smatra da je bezbednost saobraćaja u Boru odlično.

Slika 5. Procentualna raspodela odgovora ispitanika prema stavovima o nivou bezbednosti saobraćaja u gradu Boru.

 

Razlog ovako loših ocena stanja bezbednosti saobraćaja u Boru, može biti povezan i sa lošim ocenama građana o tome kakvo je postupanje vozača prema ranjivim učesnicima u saobraćaju (pešaci, biciklisti, deca, osobe sa invaliditetom i slično). Slika 6 pokazuje da najveći procenat ispitanika (37%) postupanje vozača ocenjuje dovoljnom ocenom, a potom slede dobra (28%) i nedovoljna (27%) (sa svega 1% ispitanika koji smatraju da je postupanje vozača prema ranjivim učesnicima u saobraćaju odlično).

Slika 6. Procentualna raspodela odgovora ispitanika prema stavovima o postupanju vozača prema ranjivim učesnicima u saobraćaju u gradu Boru.

 

Slika 7 pokazuje da je veliki procenat građana Bora infrastrukturi dao loše ocene. Ovde se posebno izdvaja infrastruktura koja je namenjena pešacima (dovoljan – 42%), a potom slede saobraćajna i urbanistička infrastruktura sa najvećim procentom ispitanika koji su dali ocenu dobar (38% i 39%, respektivno).

Slika 7. Procentualna raspodela odgovora ispitanika prema ocenama infrastrukturne ponude grada Bora.

 

Slika 8 pokazuje da se niske ocene infrastrukturne ponude grada Bora, oslikavaju i na pojedinačna naselja, gde se u značajnom procentu izdvaja ocena kao što je nedovoljna.

Slika 8. Procentualna raspodela odgovora ispitanika prema ocenama infrastrukturne ponude za bicikliste i pešake u gradu Boru.

 

U celokupnom uzorku, svega 3% ispitanika koristi bicikl kao svakodnevni vid prevoza (slika 3). Razlog ovome može biti i činjenica da u Boru nedostaje biciklistička infrastruktura, gde 91% ispitanika smatra da je Boru potrebna biciklistička infrastruktura (slika 9).

Slika 9. Procentualna raspodela odgovora ispitanika prema stavu o potrebi biciklističke infrastrukture u gradu Boru.

 

Poznato je da vožnja bicikla, kao aktivan vid prevoza, ima značajne prednosti na zdravlje čoveka i životnu sredinu. Iz tog razloga su ispitanici navodili koji su to motivi koji po doprineli da više koriste bicikla kao vid prevoza. Slika 10 pokazuje da su ispitanici svesni prednosti koje vožnja bicikla ima na život u gradu, a posebnim naglaskom na zaštitnu životne sredine (52%) i fizičke aktivnosti i bolje zdravlje (53%).

Slika 10. Procentualna raspodela odgovora ispitanika prema motivima za početak upotrebe bicikla kao vida prevoza u gradu Boru.

 

• Značajne političke i inženjerske mere sa stanovišta bezbednosti saobraćaja

 

Praksa širom sveta je pokazala da političke i inženjerske mere usmerene ka povećanju bezbednosti ranjivih učesnika u saobraćaju, doprinose povećanju celokupnog nivoa bezbednosti saobraćaja. Prema slici 11 se može videti da najveći procenat građana Bora podržava mere (formiranje zona 30, zona usporenog saobraćaja, pešačkih zona i sigurnih staza)   koji imaju za cilj da dovedu do nižih brzina kretanja u gradu, a sve sa ciljem promovisanja aktivnih vidova prevoza.

Slika 11. Procentualna raspodela odgovora ispitanika prema stavovima o merama koje će dovesti do veće upotrebe aktivnih vidova prevoza u gradu Boru.

 

Strategija bezbednosti saobraćaja je važan dokument kojim se omogućava upoznavanje sa stanjem bezbednosti saobraćaka u kojem se trenutno nalazi  oblast, prikaz stanja bezbednosti saobraćaja kome se teži, kao i davanje smernica kojima je moguće najlakše i najbrže dostići željeno stanje. Značajan procenat ispitanika (94%) smatra da je potrebno da grad Bor donese Stratetiju bezbednosti saobraćaja (slika 12).

S druge strane, takođe veliki procenat ispitanika (90%) smatra da je potrebno da grad Bor donese Plan održive urbane mobilnosti (slika 12). Sam Plan održive urbane mobilnosti je važna politička mera koja je definisana kao cilj za poboljšanje pristupačnosti gardskim oblastima, koja obezbeđuje visok kvalitet i održivost mobilnosti i prevoza u nekoj oblasti.

Kada je u pitanju oblast na koju je potrebno da se fokusira Strategija za bezbednost saobraćaja, najveći procenat ispitanika navdi decu (26%), osobe sa invaliditetom (18%), a potom slede ranjivi učesnici kao što su pešaci i biciklisti (17% i 13%, respektivno).

Slika 12. Procentualna raspodela ispitanika prema stavu o potrebi pripreme Strategije bezbednosti saobraćaja i Plana održive urbane mobilnosti.

 

Slika 13. Procentualna raspodela ispitanika prema stavu o oblastima na koje je potrebno da se fokusira Strategija bezbednosti saobraćaja grada Bora.

 

Prema slici 14 se može videti da veliki procenat građana Bora smatra da je potrebno izmeniti Odluke o tehničkom regulisanju saobraćaja na teritoriji grada Bora (80%) i uvesti Katastar saobraćajne signalizacije (74%). Dok slika 15 pokazuje da 81% ispitanika podržava primenu novih tehnologija u strateškom upravljanju urbanom mobilnošću.

Slika 14. Procentualna raspodela ispitanika prema stavu o potrebni izmene Odluke o tehničkom regulisanju saobraćaja i Katastara saobraćajne signalizacije grada Bora.

 

Slika 15. Procentualna raspodela ispitanika prema stavu o mogućnosti upotrebe novih tehnologija u strateškom upravljanju urbane mobilnosti grada Bora.

 

Građani Bora su u velikoj meri nezadovoljni saobraćajnim i urbanističkim uređenjem grada od strane Gradske uprave (dobro – 30%; dovoljno – 30%; nedovoljno – 33%), kao i kontrolom i regulisanjem saobraćaja od strane Policijske uprave u Boru (dobro – 32%; dovoljno – 26%; nedovoljno – 26%)

 

Slika 16. Procentualna raspodela ispitanika prema stavu o saobraćajnom i urbanističkom uređenju grada Bora i o kontroli i regulisanju saobraćaja u gradu Boru.

 

Najvažnije činjenice i zaključci proizašli iz ovog istraživanja koje je uradilo udruženje Sigurne staze bi trebalo da budu smernice za identifikaciju problema i za planiranje drugih detaljnih istraživanja i budućih aktivnosti svih subjekata na teritoriji grada Bora, u cilju unapređenja bezbednosti saobraćaja i saobraćajne i urbanističke infrastrukture.